Postupci u slučaju saobraćajne nezgode

Saobraćajna nezgoda je incident koji se dogodio ili započeo na putu, uključujući najmanje jedno vozilo u pokretu, pri čemu je neko povređen, poginuo ili je nastala materijalna šteta. U svakodnevnom govoru koriste se izrazi “saobraćajna nesreća” ili “udes”, ali Zakon o bezbednosti saobraćaja koristi i definiše isključivo termin “saobraćajna nezgoda”.

Prošle godine broj poginulih u nezgodama iznosio je 502, što je značajno manje nego u 2022, ali još uvek predstavlja veliki broj izgubljenih života. Ukupno je u 2023. godini zabeleženo 32.974 saobraćajnih nezgoda, pri čemu je većina rezultirala samo materijalnom štetom.

U kojem dobu dana, nedelje ili godine ima najviše saobraćajnih nezgoda?

Meseci sa najviše nezgoda sa povređenima su maj, jul i oktobar, dok su jul, avgust i septembar najkritičniji za smrtne ishode. Najviše saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodima dešava se subotom, a najmanje utorkom. Najviše nezgoda sa povređenima dešava se petkom, posebno u periodu od 13 do 17 časova. Smrtne nezgode najčešće se dešavaju između 18h i 21h. Nezgode su neprijatne i stresne, ali je važno ostati smiren i postupati pažljivo kako bi se izbegle dodatne povrede i šteta.

Kako postupiti u slučaju saobraćajne nesreće?

Evo nekoliko saveta o tome kako postupiti u slučaju saobraćajne nezgode, redosledom kojim treba postupati:

1. Isključite motor vozila kako biste smanjili rizik od požara ili eksplozije.
2. Uključite sve migavce da upozorite ostale vozače na opasnost na putu.
3. Pre nego što napustite vozilo, obavezno obucite svetloodbojni prsluk koji bi trebalo da uvek imate u vozilu.
4. Postavite sigurnosni trougao na bezbednoj udaljenosti od mesta nezgode kako bi ostali vozači mogli na vreme reagovati.

Na kojem rastojanju treba postaviti sigurnosni trougao?

Prilikom postavljanja sigurnosnog trougla, krećite se pažljivo i uz ivicu kolovoza. U naselju, trougao postavite na udaljenosti od oko 10 metara. Na putevima van naseljenih mesta, udaljenost treba biti oko 50 metara, dok na autoputu trougao postavite na još većoj udaljenosti. Cilj je da nadolazeći vozači blagovremeno uoče trougao i stignu da reaguju, čime se smanjuje rizik od dodatnih saobraćajnih nezgoda.

Proverite ima li povređenih i pomozite im

Proverite sa svim učesnicima nezgode ima li neko povređen. Ukoliko ima povređenih ili je pričinjena veća materijalna šteta odmah obavestite hitnu pomoć (194) i policiju (192). Prvu pomoć ili medicinsku pomoć pružite u skladu sa svojim znanjima, sposobnostima i mogućnostima. Teže povređena lica, ipak, ne biste trebali pomerati bez stručne pomoći.

Odlazak sa lica mesta u slučaju saobraćajne nezgode?

Učesnik saobraćajne nezgode u kojoj je neko povređen ili poginuo, pored prethodno navedenih koraka, mora:

• Upozoriti sve prisutne da se sklone sa kolovoza kako bi izbegli povrede i očuvali tragove nezgode.
• Preduzeti sve moguće mere zaštite kako bi se sprečilo nastajanje novih ili pogoršanje postojećih povreda i šteta.
• Obezbediti tragove i predmete povezane sa nezgodom, pod uslovom da to ne ugrožava bezbednost saobraćaja.
• Obavestiti policiju i ostati na mestu nezgode do njihovog dolaska i završetka uviđaja (Član 168 Zakona o bezbednosti saobraćaja).

Izuzeci postoje: možete se udaljiti sa mesta nezgode ako vam je potrebna hitna medicinska pomoć ili radi prevoženja povređenog do najbliže zdravstvene ustanove. U tom slučaju, dužni ste da se vratite na mesto nezgode čim budete u mogućnosti.

Nezgode bez povređenih lica i sa manjom materijalnom štetom – primena Evropskog izvešaja

Ako u saobraćajnoj nezgodi nema povređenih, već je pričinjena samo manja materijalna šteta, nije potrebno zvati policiju. Možete popuniti Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi sa drugim učesnikom. Imajte na umu da je štetu ponekad teško proceniti; manja oštećenja mogu skrivati skuplje kvarove. U Srbiji se Evropski izveštaj koristi za nadoknadu šteta do 200.000 dinara. Fotografisanje situacije i vozila može biti korisno, posebno ako morate brzo ukloniti vozila sa mesta nezgode. Ako ne možete postići dogovor o krivici ili smatrate da je šteta veća od 200.000 dinara, pozovite policiju. Nakon popunjavanja izveštaja, posetite osiguravajuću kuću radi procene i podnošenja zahteva za nadoknadu štete. Radnici će vam pomoći sa potrebnim obrascima. Možete odabrati auto-servis iz ponude osiguranja ili svog majstora, uz prethodnu konsultaciju. Ako ne možete zajedno otići u osiguravajuće društvo sa drugim učesnikom, podnesite zahtev sami, a osiguranje će naknadno tražiti izjavu o krivici. Svaka polisa osiguranja ima kontakt telefon za dodatne informacije.

Saobraćajna nezgoda u inostranstvu

Postupak u slučaju saobraćajne nezgode u inostranstvu je sličan kao u Srbiji, sa dve ključne razlike: pozivate broj 112, jedinstveni broj saobraćajne policije i hitne pomoći u EU, i u mnogim zemljama EU je dovoljno popuniti Evropski izveštaj za sve vrste nezgoda. Međutim, u nekim zemljama šteta možda neće biti nadoknađena samo na osnovu Evropskog izveštaja, pa je preporučljivo pozvati policiju za konsultaciju.

Uvek je korisno imati paket pomoći na putu kako biste izbegli troškove za šlep službu, popravke i čuvanje vozila. Takođe, putničko zdravstveno osiguranje može biti od velike pomoći u slučaju povrede. Ovi mali troškovi pre puta mogu vam uštedeti stotine i hiljade evra u slučaju saobraćajne nezgode, bolesti ili kvara na vozilu.

Izvor: super registracija